Jo­va­na Vu­če­vić, di­plo­mac Mu­zič­ke aka­de­mi­je na Ce­ti­nju u kla­si prof. Bo­ja­na Mar­ti­no­vi­ća, na­stu­pi­la je na sce­ni Cr­kve Sv. Du­ha u Ko­to­ru iz­vo­de­ći za­htjev­ne „Sli­ke sa iz­lo­žbe“ Mo­de­sta Mu­sorg­skog, ko­je tra­ju oko 30 mi­nu­ta. Uz to, iz­ve­la je i „Fan­ta­zi­ju u d-mo­lu“ Vol­fgan­ga Ama­de­u­sa Mo­car­ta, a to je sa­mo dio pro­gra­ma ko­ji je pri­pre­mi­la i iz­ve­la za di­plom­ski is­pit. Sa ko­le­gi­ni­com je pri­je nekoliko go­di­na ov­dje ima­la kon­cert, a kao uče­ni­ca ov­dje je na­stu­pa­la na re­pu­blič­kim tak­mi­če­nji­ma i fe­sti­va­li­ma, ta­ko da po­zna­je ovu sce­nu, sa­lu i pu­bli­ku i ov­dje se osje­ća vr­lo pri­jat­no. Ka­že da je „Sli­ke sa iz­lo­žbe“ pri­pre­ma­la du­go, jer 15 „sli­ka“ no­se mno­go ener­gi­je, pri če­mu vir­tu­o­zni di­je­lo­vi tra­že po­seb­nu sna­gu pr­sti­ju i ša­ke, ali i po­se­ban iz­vo­đač­ki žar.
– Ovo je moj za­vr­šni is­pit iz kla­vi­ra za be­če­lor di­plo­mu, ju­tros je bio is­pit, di­plo­mi­ra­la sam sa de­set­kom. „Sli­ke“ su fi­zič­ki za­hjev­no dje­lo, po­seb­no za jed­nu dje­voj­ku, tre­ba kon­di­ci­je, sna­ge i ja na to­me ra­dim, jer to ni­je još za­vr­še­na cje­li­na. Do­sta sam umor­na i ima još do­sta da ra­dim na tom dje­lu. Iza­bra­la sam ga za­to što je mo­je omi­lje­no, još od sred­nje ško­le ma­štam o nje­mu, od­u­vi­jek sam ima­la že­lju i vo­lju da ga svi­ram i osmje­li­la sam se ove go­di­ne. Na­dam se da mo­gu re­ći da sam ga bar dje­li­mič­no iz­ve­la. Po­red ovo­ga spre­mam i dru­gi pro­gram za pri­jem­ni is­pit za ma­gi­star­ske stu­di­je. Još sam u di­le­mi da li da na­sta­vim ško­lo­va­nje u Cr­noj Go­ri ili u Tr­stu – ka­že Jo­va­na, ko­ja je di­plom­ski pro­gram pri­pre­mi­la od fe­bru­a­ra. Po­red „Sli­ka“ Mu­sorg­skog i Mo­car­to­vu „Fan­ta­zi­ju u d-mo­lu“, za di­plom­ski is­pit je iz­ve­la i Ba­hov „Pre­lu­di­jum i Fu­gu u C-mo­lu“.
Za­vr­ši­la je Ni­žu i sred­nju mu­zič­ku ško­lu „Va­sa Pa­vić“ u Pod­go­ri­ci, pr­vo u kla­si Je­le­ne Kri­vo­ka­pić, a ka­sni­je u kla­si prof. Dra­gi­ce Pe­ro­vić. Osva­ja­la je mno­ge na­gra­de to­kom sred­nje ško­le, ali o to­me ne pri­ča mno­go. To­kom stu­di­ja, u okvi­ru raz­mje­ne stu­de­na­ta na Ce­ti­nju, bi­la je oda­bra­na za rad­ni bo­ra­vak to­kom dva se­me­stra u Tr­stu, gdje je pro­šle go­di­ne uči­la kla­vir kod prof. Đu­ze­pea Al­ba­ne­zea. On je i na Ce­ti­nju odr­žao ma­ster-klas i uče­stvo­vao u raz­mje­ni pro­fe­so­ra iz­me­đu Ce­tinj­ske aka­de­mi­je i Kon­zer­va­to­ri­ju­ma u Tr­stu.
– Li­je­po je ka­da upo­zna­te ne­ku no­vu kul­tu­ru, nov na­čin ra­da, no­ve pro­fe­so­re, no­ve lju­de. Dru­ga­či­ja je ener­gi­ja ta­mo, bi­lo je mno­go vi­še stu­de­na­ta pa ima­te ve­ću mo­ti­va­ci­ju, kad vi­di­te stu­den­te ko­ji su bo­lji od vas, to vas ne­gdje po­kre­ne na rad. To je i mo­ti­va­ci­ja da ma­ster stu­di­je na­sta­vim ta­mo, ali još ni­je­sam od­lu­či­la – ka­že Jo­va­na, ko­ja je iz­ra­zi­la že­lju da se ubu­du­će ba­vi i pe­da­go­gi­jom, ali joj je iz­vo­đa­štvo u sr­cu.
– Ne­mam ne­ka oče­ki­va­nja o ve­li­koj ka­ri­je­ri, ali vo­lje­la bih da se ba­vim pe­da­go­gi­jom, da na­sta­vim da mu­zi­ci­ram uko­li­ko bu­dem u mo­guć­no­sti. Že­lja mi je da imam ne­ki li­jep ka­mer­ni sa­stav, da ra­dim sa ko­le­ga­ma-ko­le­gi­ni­ca­ma. U Cr­noj Go­ri na­stu­pam gdje me put na­ne­se, ne bi­ram pu­no, sa­mo da mi od­go­va­ra oko­li­na i lju­di sa ko­ji­ma ra­dim – po­ru­či­la je mla­da i per­spek­tiv­na umjet­ni­ca.M.D.P.